Čula si, a verujem i osetila dobrobiti dobrog prObiotika, a da li si znala da su ti potrebni i prEbiotici? Koja je osnovna razlika između prObiotika i prEbiotika?
PrObiotici su živi mikroorganizmi (mikrobi), bakterije i kvasci, koji prirodno borave u tvom organizmu. Dobro je da imaš veliki broj tih raznovrsnih probiotika tzv. „dobrih” bakterija (korisnih za tvoje zdravlje) u crevima, ali je neophodno da ih držiš sitim i srećnim. Za to su zaduženi prebiotici.
PrEbiotici su komponente hrane koje nisu u potpunosti svarljive (vrste dijetalnih vlakana), ali ih kao hranu koriste naše bakterije u crevima. Ključno za zdravlje tvojih creva jeste da održavaš balans između dobrih i loših bakterija.
Dva su glavna načina za to:
- da dodaješ žive mikroorganizme u svoj mikrobiom tako što konzumiraš probiotike (ishrana i/ili suplementi)
- da hraniš dobre bakterije hranom koju oni najviše vole, a to su prebiotici (ishrana i/ili suplementi)
Šta narušava ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevima?
- ishrana sa mnogo rafinisanih sećera (slatkiši, obojeni sokovi, gazirana pića, velike količine alkohola, bela brašna, peciva, bela testenina, itd.)
- preradjena industrijska hrana
- hrana puna aditiva, hormona i pesticida
- velike količine kofeina
- nedostatak biljnih vlakana i uopšte biljaka u svakidašnjoj ishrani
- nedovoljno sna i fizičke aktivnosti
- stres
- antibiotici i dr.
Kako je najbolje konzumirati prebiotike?
Kada neko kaže „prebiotik” neka ti prva asocijacija bude – biljna vlakna. Vlakna se obično nalaze u povrću, voću, celim žitaricama i mahunarkama. Esencijalni su nutrijenti, što znači da se moraju unositi ishranom:
- Voće: banane, jabuke, bobičasto voće
- Povrće: špargla, beli luk, crni luk, praziluk, artičoka, koren cikorije, zeleno povrće, paradajz, sve vrste rotkvica, kupus, slatki krompir (batat)
- Žitarice: ječam, ovas, pšenične mekinje
- Ostalo: kakao, laneno seme, morske alge, mahunarke (pasulj i grašak), kokos i kokosovo brašno, seme konoplje
Kada povećavaš unos vlakana u svojoj ishrani, obavezno povećaj i unos vode u danu. Rastvorna vlakna apsorbuju vodu, i ako ne piješ dovoljnu količinu vode to može dovesti do zatvora, kao i do nadimanja i gasova.
Kada uvrstiš više prebiotičkih namirnica u svoju ishranu najviše koristi ćeš imati iz hrane koju si najmanje obradila. Konzumiranjem celovitih namirnica, pored samih prebiotika, unosićeš i mnogo više vitamina, minerala i anitoksidanasa.
Za kraj, ostavljam ti jedan veoma jednostavan recept za prebiotički osevežavajući i ukusan smuti:
Sastojci:
1 banana
1 šolja smrznute mešavine bobičastog voća
2 kašike mlevenog lanenog semena
2 kašike kokosovog jogurta (možeš koristiti i običan, nezaslađeni jogurt ako ti odgovaraju mlečni proizvodi).
200 ml kokosove vode ili biljnog mleka
Sve pomešaj, izblendiraj i uživaj!